Palmino ulje

Ovo ulje, uz kokosovo, spada u tropska ulja.

Palma uljarica (Elaeis Quinnensis), uzgaja se na plantažama Indonezije i Malezije, a palmino se ulje uglavnom hladno preša ili kemijski ekstrahira. Palmino ulje postoji kao ulje dobiveno ekstrakcijom plodova palme i ulje iz palminih koštica, koje je na lošem glasu  kao važni faktor u “provociranju” srčano-krvožilnih problema.

Palmino ulje prikladno je za kulinarnu obradu, pogotovo prženje. U palminoj se masti postupak prženja može dvostruko više puta ponavljati u odnosu na druga jestiva ulja. Bez obzira na spomenute prednosti, ne treba pretjerivati s korištenjem ovog ulja u domaćinstvu, zbog pretežitog sadržaja zasićenih masnih kiselina (osobito palmitinske).  Naime, zasićene masne kiseline u povećanim količinama povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara.

Palmino ulje sadrži obilje vitamina A i E, oko 10% linolne kiseline, antioksidanse, karakteristična organoleptička svojstva, teško oksidira i dugo traje. Naravno, sve navedeno, u kontekstu zdravlja, odnosi se na hladno prešano palmino ulje. Postoji i tvornički obrađeno, “izbjeljeno” i “deodorirano” palmino ulje koje je gotovo bez mirisa i okusa.
Crvenkaste je boje zbog sadržaja karotenoida koji se u ljudskom organizmu pretvara u vitamin “A”. Vitamina A u palminim masnoćama i ulju ima nekoliko puta više nego u mrkvi. Poznato je da palmino ulje sadrži i visok postotak vitamina “E” u oba oblika tog vitamina (tokoferol i tokotrieno) za razliku od drugih prirodnih izvora. Što je palmino ulje crvenije, sadrži više karotenoida.
Karkterističan miris i okus palminog ulja može se podnositi ili ne podnositi baš kao što je to slučaj i kod maslinova ulja.

Zbog svog izuzetnog sastava palmino ulje i mast su našli široku primjenu u medicini, farmaceutskoj i prehrambrenoj industriji (6-7 % ukupne količine palminog ulja na svijetu, koristi se u kozmetičkoj industriji). Navedena (tropska) ulja često se nalaze u kolačima i grickalicama.